О књизи: 1999. / После Стаљинове смрти, борба за власт у највишем руководству нагло се заоштрила. Његови најближи сарадници су прогласили „нераскидиво јединство“, али су се сви плашили једни других и пажљиво су пратили све поступке сваког од „небеских“. Најактивнији се показао Берија. Он је први критиковао грешке и изобличења направљене у Стаљиново време и дао низ предлога за њихово исправљање. Ова активност се заснивала на чињеници да је Бериа био на челу казнених органа, па је стога знао превише о другим претендентима на власт. Беријини стари пријатељи и другови у руководству, насмрт уплашени његовим поступцима, нису имали другог избора него да уклоне Берију са политичке арене, што је и учињено на јулском (1953) Пленуму ЦК КПСС. Берија је, према тадашњој пракси фалсификовања, оптужен за фиктивне злочине, али о његовим стварним злочинима - организовању масовних репресија није речено ни речи..